Asocijacija Kulturanova je nedavno održala radionice na Dunavu u Novom Sadu koje su imale za cilj istraživanje i mapiranje mesta na i u okolini Dunava. Neko ili neka od tih mesta će biti buduće lokacije umetničkih intervencija koje će spojiti zajednicu međusobom, ali i sa rekama.

Kroz višesatnu interaktivnu šetnju i promišljanje o onome što Dunav nudi i što može da ponudi, učesnici su razvili ideje, razmišljajući o onome što reka već nudi, a zajednica koristi.

Radionice su počele na Ribarcu, kod Jedriličarskog kulba gde se nalazi betonska platforma koja je nekada služila za istovar tereta sa brodova. Sada ona služi kao skakonica, kada je nivo vode dovoljno visok, a ceo taj deo je mesto pecaroša, posetilaca koji žele nešto intimniju atmosferu i brojnih stanovnika čiji su čamci skriveni upravo ovde.

Kulturanova je već pokrenula inicijativu za vađenje velike olupine iz Dunava, kako bi se prostor oko platforme učinio što bezbedniji, a taj proces je već u toku. Nakon individualnog promišljanja o tom mestu, primećeno je da ljudi već tu roštiljaju, ali je mesto neuređeno za tu namenu. Učesnici su razmišljali i o tome šta bi pecarošima koji su već tu bilo od značaja. Platforma sama po sebi podseća na binu ili izložbeni prostor, te su diskutovali dosta oko toga kakva sve njena namena može biti, u umetničkom smislu. Ono što je primećeno kao zanimljivo i inspirativno s obzirom na prvobitnu namenu platforme, je kako bi moglo da se poveže oslobađanje i ostavljanje emotivnog tereta kroz umetnost sa originalnom namenom tih platformi.

Nakon šetnja je nastavljena kejom, pored Dunava. Tokom radionice učesnici su pričali o tome koliko kome reka znači, kako taj ambijent učiniti još primamljivijim i opuštajućim za posetioce. Tu je primećena prirodna uvala koja se već koristi što se vidi po utabanim stazama koje su napravili biciklisti. Učesnici su razmišljali o tom prostoru kao o malom dečijem parku gde bi se napravile dečije penjalice i ljuljaške za odrasle.

U nastavku istraživanja obale Dunava, primećeno je da postoje delovi na koje je nedavno nasut šljunak i tu su učesnici prepoznali prostor za žurke na otvorenom. Sledeći deo koji su istraživali je Bećarac, gde su većinski divlje plaže. S obzirom na to da Bećarac ne pripada u uređene gradske plaže, učesnici su došli do zaključka da bi kroz umetnost mogli da doprinesemo ovom delu. Šetajući se kroz taj deo obale, shvatili smo da bi se tu lako mogli instalirati “sandučiće poezije”. Ideja je da se kroz umetnost ljudima pruži neki vid interaktivnosti, dok se u isto vreme čuva mir i intimnost koju ove plaže pružaju.

Primećeno je i da bi bilo dobro da na keju postoje znakovi koji upućuju na najbližu česmu.

Poslednji deo Bećarca ima veoma čistu i uređenu plažu, čijem ulazu prethodi travnjak na kojem već postoje dva drvena stuba gde ljudi donose svoje mreže za odbojku. Učesnici su došli na ideju kako bi naša intevencija na Dunavu mogla da bude stalno postavljanje odbojkaške mreže na kojoj bi bio ispisan naziv plaže - Bećarac, što bi doprinelo i samoj promociji i vidljivosti ovog dela Dunava i ove plaže.

Osmišljeno je učvršćivanje postojećih stubova koji već postoje, ali i ucrtavanje metara i centimetara u stubove kako bi deca mogla da mere svoju visnu i prate svoj rast i na taj način povežu ovu lokaciju sa svojim odrastanjem.

Radionice su završene razgovorom i sumiranjem o stvarima, lokacijima i idejama koje smo videli i razmenili, kao i o dogovorima o daljim planovima i budućim aktivnostima, među kojima je i biranje tačne lokacije i aktivnosti.

Jedna od ovih lokacija postaće mesto na kome će zajednica, zajedno sa umetnicima i stručnjacima raditi na ostvarivanju ciljeva ovog projekta - vraćanje reka zajednicama.

Radionice su se održale u okviru projekta Rivers to Communities. Ovaj projekat je nastavak ranije uspešnog projekta K3CI, urađenog u sličnom konzorcijumu i podržanog od istog fonda, Interreg IPA CBC HU RS. Partneri u ovom projektu su Udruženje Cinema city (Novi Sad), KEP-SZIN-HAZ Alapitvani (Segedin), DDTG Dunavska transnacionalna grupa za razvoj (Pečuj / Segedin) i Pro Progressione (Budimpešta / Kecskemet).

Glavni cilj projekta je dalje jačanje saradnje između savremenih kulturnih i kreativnih scena Mađarske i Srbije i među društvima, građanima u pograničnom regionu fokusirajući se na naš međusobni kulturni identitet predstavljen kroz zajedničke reke. Istorijski gledano, reke nisu samo glavni izvor i središte života, već su nosioci značenja za ljudsku interakciju. Ovaj projekat će usredsrediti reke i njihovu upotrebu, kako u Mađarskoj, tako i u Srbiji, a koristiće kulturne događaje kao sredstvo za privlačenje ljudi na reke.